Home / ҲАДИС

ҲАДИС

КИШИЛАРГА ОЗОР БЕРМАСЛИК (бир ҳадис шарҳи)

Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Мусулмон – мусулмонлар унинг тили ва қўлидан омонда бўлган кишидир”, дедилар.   * * * Ҳадисда одамларга озор беришдан сақланиш исломнинг энг муҳим шўъбаларидан экани айтилмоқда. Уламолар айтадики, бу ерда мусулмонлар сўзи ғолиб эътибордан айтилган. Бу гап мусулмонлар юртида, мусулмонлар жамоаси ичида айтилган. Бу дегани мусулмонлардан …

Batafsil

ВАҲИЙНИНГ КEЛИШИ (бир ҳадис шарҳи)

عَنْ عَائشَةَ أُمِّ المؤْمِنِينَ رَضي الله عَنْها أنَّ الحَارثَ بْنَ هشَام رضي الله عَنْه سَأَلَ رَسُولَ الله صَلى الله عَلَيه وَسَلم فَقَالَ: يَا رَسُولَ الله، كَيْفَ يَأْتِيكَ الوَحْيُ؟ فَقَالَ رَسُولُ الله صلى الله عليه وسلم: أحْيَانًا يَأْتِيني مِثْلَ صَلْصَلَة الجَرَس، وَهُو أَشَدُّهُ عَلَيَّ، فيُفْصَمُ عَنِّي وَقَدْ وَعَيْتُ عَنْهُ مَا قَالَ، …

Batafsil

ЙЎЛДАН ОЗОР БЕРУВЧИ НАРСАЛАРНИ ОЛИБ ТАШЛАШНИНГ МУКОФОТИ ЖАННАТДИР

Ислом динида ибодатлар муайян бир доира билан чекланмайди. Балки инсоният учун фойдали бўлган ҳар қандай иш холис ният билан амалга оширилиб, Аллоҳ ва унинг Расули буюрган ёки қайтарган нарсаларга зид бўлмаса, ибодат ҳисобланади. Албатта, ҳар қандай амал риё ва кибру ҳаводан холи бўлса, унинг даражаси ҳам, савоби ҳам катта бўлади. …

Batafsil

ОТА-ОНАГА ЯХШИЛИК ҚИЛИШ

Аллоҳ таоло инсонга ота-онаси билан яхши муносабатда бўлишни ва доимо уларга мурувват кўрсатишни буюрган. Аллоҳ таоло ота-онага яхшилик қилиш ҳақида бир нечта оятларни нозил қилган: ﴿وَقَضَى رَبُّكَ أَلَّا تَعْبُدُوا إِلَّا إِيَّاهُ وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًا إِمَّا يَبْلُغَنَّ عِنْدَكَ الْكِبَرَ أَحَدُهُمَا أَوْ كِلَاهُمَا فَلَا تَقُلْ لَهُمَا أُفٍّ وَلَا تَنْهَرْهُمَا وَقُلْ لَهُمَا قَوْلًا كَرِيمًا﴾ …

Batafsil

ИЛМНИНГ ФАЗИЛАТИ

“Илм – саодат калити, илмсизлик – жаҳолатдир”, дейди донолар. Дарҳақиқат, илм инсонни камолотга, саодатга етаклайди. Динларнинг устуни бўлган исломда  ҳам бу нарса ўз аксини топган.Аллоҳ таоло Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васалламга илк бор: اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ “Ўқинг (эй Муҳаммад! Бутун борлиқни) яратган зот бўлмиш Раббингиз исми билан!”[1] оятини нозил …

Batafsil

БЕМОРНИ ЙЎҚЛАГАН КИШИ ЖАННАТ ХУРФАСИДА БЎЛАДИ

Ҳар бир инсон касал бўлади. Бу баъзида кучли, баъзида енгил кечади. Ривоятларга кўра, фақат Фиръавн касал бўлмаган экан. Бу унда ғурур ва кибр ошишига олиб келган. Аслида касаллик ҳам имтиҳон, ҳам раҳмат бўлади. Баъзан енгил касаллик ўзидан кейин келадиган оғир дардни қайтаради. Бу вақтда мўмин киши имтиҳонга сабрли бўлиши ва …

Batafsil

ИЗН СЎРАШ – НАЗАРНИ ПОКИЗА САҚЛАШ УЧУНДИР

Инсон ҳаёти қавм-қариндош, қўни-қўшни, маҳалла-кўй билан чамбарчас боғлиқдир. Табиийки, одамлар орасида борди-келди, хабарлашиш, маслаҳат сўраб бориш каби ўзаро муносабатлар юзага келади. Инсон бирор хонадонга борганда, киришга изн сўраши исломдаги гўзал одоб-ахлоқ саналади. Аллоҳ таоло айтади: ﴿يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آَمَنُوا لَا تَدْخُلُوا بُيُوتًا غَيْرَ بُيُوتِكُمْ حَتَّى تَسْتَأْنِسُوا وَتُسَلِّمُوا عَلَى أَهْلِهَا ذَلِكُمْ …

Batafsil

САЛОМНИ ЁЙИНГ, САЛОМАТ БЎЛАСИЗ!

Салом инсон зоти яратилгандан буён давом этиб келмоқда. Саломлашиш исломнинг шиори ва Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг суннатлари бўлиб, ўзида  тинчлик, меҳр­муҳаббат, дўстлик ва яхшиликларни мужассам этган. Инсон айниқса изтиробга тушганда, қоронғу тунларда ва чўлу биёбонда ёлғиз қолганда бу фазилатнинг қадрини сезади. Салом берган киши биродарига тинчлик ва хурсандчилик бағишлайди. Ундан …

Batafsil

ИЖТИМОИЙ ЙИҒИН ОДОБЛАРИ

Жамиятдаги муаммоларнинг ечимини топиш ва турли фикрларни эшитиб, тўғри қарор чиқариш учун ижтимоий йиғинлар ўтказилади.  Қаерда  инсон ё жамоа манфаатлари учун суҳбат бўлса, у фойдали, ботил сўзлар гапирилса,  ғийбат, чақимчилик ва бўҳтон қилинса, аксинча, зарарли йиғин бўлади. Қуръони каримда фойдали йиғинлар ҳақида Аллоҳ таолонинг бундай кўрсатмаси бор: ﴿يَا أَيُّهَا الَّذِينَ …

Batafsil

ЯХШИ ДАМ – МЕҲНАТГА ҲАМДАМ

Кеча ва кундуз улуғ неъматлардир. Инсон кечаси ухлаб дам олади, кундузи тирикчилик қилади. Аллоҳ таоло айтади: ﴿وَجَعَلْنَا نَوْمَكُمْ سُبَاتًا﴾ Уйқунгизни (баданингиз ва асабларингиз учун) ором қилдик. ﴿وَجَعَلْنَا اللَّيْلَ لِبَاسًا﴾ Кечани либос қилдик. ﴿وَجَعَلْنَا النَّهَارَ مَعَاشًا﴾ Кундузни эса, тирикчилик вақти қилдик[1]. Бошқа ояти каримада эса бундай дейди: ﴿وَهُوَ الَّذِي يَتَوَفَّاكُمْ بِاللَّيْلِ …

Batafsil